Balkanske seljačine – drugi dio – kupnja auta

Svi znaju da gastarbajteri voze mrcine od auta. To se naprosto mora.

Jesu li baš svi balkanske seljačine? Ne bih rekla.

Ovdje su rabljeni auti jako jeftini. Pretpostavljam da je to zato jer im je volan na desnoj strani, za razliku od ostatka Europe, pa im je tržište na kojem mogu prodati auto vrlo ograničeno. Osim toga i Irci i Englezi imaju novaca da si svakih par godina kupe novi, pa stari auto, koji je u sasvim dobrom stanju, prodaju za sitne novce. Valjda. Nije bitno. Auti su jeftini.

Mi smo auto tražili preko portala za prodaju auta. Upišeš parametre koje želiš ( cijenu, godište, kilometražu i slično)  i filter izbaci sve aute unutar tih kriterija.

Tada počinje cirkus! Naime, za pristojno male novce se može dobiti BMW, Mercedes ili Audi koji spada u iste okvire pretraživanja kao npr. Opel Corsa ili Ford Fiesta.

Tako čovjek dođe u pravo iskušenje kupiti si mečku ili bemvejčeka i postati pravi, istinski gastarbajter.

Dobro smo se nazabavljali par dana pretražujući bijele lexuse, crvene audije, crne bemvejčeke i srebrne mečke, razne terence,  naravno, uz svaki smo odmah pretraživali outfit koji bi nam pasao – zlatne lance, crne dolčevite, haljine tigrastih uzoraka, štikle ultra visokih potpetica, naravno, naranđasti nokti, ma odradili smo planiranje za maškare za idućih sto godina!

Eto, ako imate nekoga tko je otišao u Irsku i kupio si jedan od tih automobila, sasvim je moguće da nije balkanska seljačina nego jednostavno nije htio propustiti kvalitetan auto po niskoj cijeni.

Mi smo se oduprli tom porivu 😀