Naravno, ima Irska i svojih bisera, nisu oni cijepljeni protiv toga. Nemam baš velikog iskustva s irskim birokratskim zavrzlamama, no prema dosadašnjem iskustvu, a i prema onome što čitam, ugrubo bi se moglo reći: državna birokracija je jednostavna i ugodna, a privatna je otprilike ko razvlačenje krepane mačke.
Jedan od izvanrednih primjera za to je otvaranje bankovnog računa. Najobičniji bankovni račun, bez ikakvog minusa i kredita, sa dozvolom za dizanje samo onog novca kojeg imaš na računu, pretvorili su u birokratski cirkus.
DVA puta smo prolazili kroz isti proces, nevjerojatno!
Za otvaranje bankovnog računa treba imati PPS number (nešto kao OIB), dokaz o adresi i neki dokument sa slikom. Čini se jednostavno.
Mala digresija oko dokaza o adresi: kod vađenja PPS broja, znači u državnoj instituciji, za dokaz o adresi dovoljno je da na računu za struju ili telefon, onaj na koga glasi račun, napiše izjavu da onaj tko traži PPS broj stanuje na toj adresi i to je dokaz.
Znači, s tim dokazom o adresi sam podigla PPS broj. S tim istim dokazom i sa PPS brojem (za koji, da bih ga dobila, moram imati dokaz o adresi) dolazim u banku i odmah kažu da to nije dovoljno dobar dokaz.
Kao dokaz o adresi treba biti račun na moje ime. Nije dovoljna adresa s PPS potvrde. Mora biti račun. Nema veze što su svi računi na muževo ime, što imam vjenčani list, što mi muž već ima u toj banci otvoren račun, nema veze što sjedi pored mene i spreman je potpisati da živim s njim, nema veze kaj imamo ugovor o najmu, niš nema veze, račun mora biti na moje ime i go-to-vo.
To i ne bi bio problem kad računi ne bi dolazili dvomjesečno, tako da dok se promijeni ime na računu, pa dok taj račun stigne može potrajati….
Pitamo tipa u banci kaj još može poslužiti kao dokaz, kaže on – može recimo polica osiguranja.
Odlično. Ionako smo planirali platiti osiguranje.
Sredimo osiguranje na moje ime, dobijem karticu poštom. I uz karticu moje ime na tom čudesnom papiru koji bi mogao poslužiti kao dokaz.
Odem u banku.
Evo, donijela sam proof of adress.
Mere?
Nemere!
Jer, znate, to nije polica osiguranja, to je samo pismo uz koje je došla kartica (ono, da, slali budu moju karticu osiguranja na neku tuđu adresu) 
Ulogiram se online na osiguranje, izvučem neki certifikat, pošaljem tipu mailom.
Veli on – da, da, super, račun će biti otvoren za par dana, NAZOVEM VAS JA čim bude otvoren!
Aha, moš mislit.
Prođu dva tjedna, zovem ja banku da pitam kaj je s mojim računom, veli žena – a jooooooj, vi ar veeeeriii sooooooriii bat jor PRUF OF ADRESSS is not valid!
Kak sad nije valid?
Rekel je tip da je ok, rekel je da bu me nazval i kad je skužil da nije ok, nije mu očito bilo na kraj pameti da me nazove!
Je, vi ste poslali certifikat o osiguranju, račun o plaćenom osiguranju, a nama bi trebala polica osiguranja. Ali na polici ne piše adresa. Nema veze, mi bismo baš policu, nema veze što ne piše adresa, ali polica je dokaz o adresi, a certifikat na kojem piše adresa nije dokaz o adresi. Majketimile. 
Odem ja do tipa drugi dan, skuži on moju radosnu facu već s ulaza, izgovara moje ime sa pravilnim J umjesto Đ, meden ko plišanac: Ma on je baš taj dan dobio obavijest od headquarters da proof of adres nije valid i baš me evo upravo sad mislio zvati, ma kakva slučajnost, baš evo za dan dva bude sve riješeno, već pogađate – on će me nazvati!
Sve to i ne bi bilo sasvim kretenski da prije par mjeseci ISTI, ali ISTI postupak nije prolazio i R. dok je otvarao račun: da, da, sve super, sve divno, bumo vas nazvali i onda kad se tri tjedna ne jave, zoveš ko kreten, a oni baš taj dan saznali da im baš jedan dokumentić fali ali baš evo odmah sutra će sve biti riješeno, ma kakva sreća da se to sve dešava baš taj isti dan. Čudo!
E, sad bi svatko rekao – pa kaj ne odeš u drugu banku?
E, pa to je zato jer je u svim bankama isto! Nema majci, dokaz o adresi, u zemlji u kojoj su svi ionako u najmu, sele se doslovno stalno, je totalno i užasno važan da bi otvorio glupi račun. Ali ne bilo kakav dokaz! Isključivo i jedino utility bill. Mislim da firme koje izdaju račune za vodu i struju imaju najveću količinu izmjena osobnih podataka korisnika. Jes da im rodni listovi vrijede od kad se rode dok ne riknu, ali računi za struju im se valjda mijenjaju na dnevnoj bazi, ovisno o tome kak kome treba dokaz o adresi.
Kog vraga mi uopće treba taj račun? Valjda neki naučeni mazohizam jer volim da mi banka uzima proviziju za svaki kontakt između mene i mojeg novca koji se nalazi kod njih na čuvanju 
Račun još nemam ali imam spremnu novu epizodu – kako u sto pokušaja neuspješno ostvariti nadoplatu pokaza u Dublinbusu. 
Vec sam se poceo brinut da nekaj stvarno ne valja u toj irskoj sad vidim da je sve ok.
je, ponekad sam se počela osjećati ko doma 🙂